Ratnici sreće

Glavna junakinja ove priče je Neva, mlada ratnica iz porodice vilinih konjica, sa kojim se vrlo lako mogu poistovetiti deca, ali i odrasli. Ona nije prikazana kao savršena junakinja, već kao neko ko sumnja, neko ko se boji neuspeha i razmišlja da li je dovoljno sposobna, a upravo to je ono što je čini bliskom čitaocu.

U ključnoj sceni ove priče – Nevinom susretu sa dečakom koji je odbačen od druge dece, saznajemo puno i o njenoj empatičnosti, jer nije dovoljno samo posedovati alat (strelu), već treba imati razumevanja i istinsku želju da se pomogne.

Nevin lik i delo ne bi dobili na značaju da se u priči ne pojavljuje i odbačeni dečak, koji simbolizuje svako dete (ali i odraslog čoveka), koje se oseća izopšteno zbog svoje različitosti. Nosio je naočare, što je jedina fizička razlika od ostatka dece, ali ona postaje povod da bude isključen iz grupe. Ovaj surovi čin ipak ne čini priču pesimističnom, već nam pokazuje da se promene ne dešavaju nasilno, nego kroz buđenje samopouzdanja. Nevin svetlucavi prah koji pada na dečakovu glavu ne menja ga iz korena, već budi ono što je već bilo u njemu – želju da pokuša još jednom, da veruje u svoju vrednost.

U toj jednoj odluci dečaka da donese pribor za crtanje sadržana je ideja priče. To je trenutak kada počinje njegova transformacija, dakle, ne kroz osvetu niti kroz dokazivanje, već kroz izražavanje sebe i deljenje sa drugima. Onda kada deca uvide njegovu iskrenost i talenat, zaboravljaju na razlike, što tumačimo kao svojevrsnu pobedu empatije nad predrasudom. Završna rečenica priče
Uvek ćemo se boriti za sreću, jer život kao takav jedino je vredan življenja
, ne samo da sažima njenu osnovnu ideju, već ostavlja trajan zaključak – da je sreća cilj, ali i borba; da dolazi iznutra, ali se jača kada je delimo s drugima.