Ko sam ja?
Aleksandra Stefanović rođena je 1996. godine u Prokuplju. Svoj akademski put započela je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru za Međunarodne odnose, pre nego što je donela svesnu odluku da se u potpunosti posveti slikarstvu kao svom primarnom pozivu.
Autorka je zapaženog projekta „Ciklus vilinih konjica“, koji objedinjuje 18 slika i 13 kratkih priča, formirajući jedinstvenu umetničku celinu slike i reči. U njenom radu centralno mesto zauzima simbol vilinog konjica – metafora za unutrašnji rast, prijateljstvo, transformaciju i ljubav.
Izlagala je na međunarodnom nivou, a posebno se izdvaja njena samostalna izložba u Medina Art Gallery u Rimu (2026). Pored klasičnog slikarstva, Aleksandra aktivno sarađuje na projektima koji spajaju umetnost i dizajn, poput saradnje sa brendom Layreen Cases na kolekciji inspirisanoj njenim delom „U vrtlogu“.
Godine 2024. je imala svoju prvu samostalnu izložbu pod nazivom „Letnja bajka“ u Kući Đure Jakšića.
Njeni radovi bili su izloženi u galerijama: Blok galerija (Tok izložba), Centar za kulturu Vlada Divljan („Srpski slikari 2025“), SKC BAZA („Novembarski salon klasične interaktivne umetnosti“), Kući kralja Petra I („Dinamika raznolikosti“), ŠTAB („Umetnik u izazovu“), Nikola Radošević (kolektivna izložba u okviru organizacije Svici u mraku), Green Door (“Otisak prolaznosti”), Akademiji 28 („Majski susreti“), Međunarodnom fraktal festivalu („Kodovi buđenja“) u Kući Đure Jakšića i dr.
O slikarki...
Kada sam pre više godina prvi put video radove, tada mlade Aleksandre Stefanović, odmah sam shvatio da gledam dela jedne buduće, veoma, veoma dobre slikarke. I ona je to već odavno postala.
Njene slike nije dovoljno videti na društvenim mrežama. Njih obavezno treba videti i uživo. Mnoge njene kolege su čitav svoj radni vek provele u potrazi za nekom svojom autentičnošću. Kod Aleksandra to kao da je urođeno. Njene slike su žive, dišu, misle, osećaju, podižu posmatrača da leti sa njima kroz bajke i nežne tonove, kroz poruku, koliko svet i život mogu biti lepi. Njen sikarski rečnik poteza, boja i valera, svakako prati tu priču. Aleksandra nikada ne opterećuje suvišnim detaljima; ona kao da ima urođeni osećaj za meru i količinu, a zajedno sa prekrasnim motivima, njene slike jednostavno ne mogu ostaviti posmatrača ravnodušnim, već nadahnjuju i uzbuđuju. I ona slika ono što se ne vidi - vetar, misao, ideju i uspeva da to prenese na platno, na jedan volšebno-nežan način.
Slikarka, po duši i opredeljenju, Aleksandra slika ono što je zapravao najteže naslikati, a uspeva to toliko dobro, da deluje nestvarno lako. I upravo je to ono što odvaja velike majstore od ostalih.
Miša Mihajlo Kravcev
© Sve slike koje vidite ovde su plod mog ličnog truda i kreativnosti. Molim vas da ih ne koristite u komercijalne svrhe niti da ih objavljujete bez navođenja izvora i moje dozvole. Ako ste zainteresovani za saradnju ili kupovinu, slobodno me kontaktirajte.